Резолуција о оснивању АВНОЈ-а и одлуке Другог заседања у Јајцу (1942–1943)
PeopleJosip Broz Tito, Draža Mihailović, Peter II TermsAVNOJ, Federal principle of the Second AVNOJ Session, People's Liberation Committees, People's Liberation Struggle (Narodnooslobodilačka borba), Ustaše EventsThe Yugoslav Partisan War
Резолуција о оснивању Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије (Бихаћ, 27. новембар 1942)
На скупштини одржаној у ослобођеном Бихаћу, дана 26/27 новембра 1942 г. претставници народа свих земаља Југославије, без разлике народности, вјере и политичко-партијске припадности,
констатују
да је априлски војни слом Југославије непосредна последица ненародне политике и читавог низа издаја војног и политичког вођства Југославије;
да су народи Југославије, који су одлучно хтели са оружјем у руци да бране своју слободу и независност, били предани на милост и немилост фашистичком освајачу;
да је панично бегство југославенске владе значило срамно напуштање и изневеравање народа у најтежим тренуцима његове историје;
да су фашистички окупатори завели над свима народима Југославије режим незапамћене варварске свирепости, режим истребљивања читавих народа и раса, масовног и зверског убијања жена, деце и стараца у позадини, пљачке, насиља и пустошења читавих пространих области;
да су се домаћи издајници Павелић, Недић и њима слични ставили у службу окупаторима против својих властитих народа и исто тако огрезли у крви својих народа, служећи окупаторима као крвави џелати, и да зверства четника, који стоје под командом министра Драже Михаиловића, над свима народима Југославије нису мање свирепа ни мање масовна од зверстава окупатора, усташких и недићевих банди;
да су скоро све бивше политичке странке или организације у већини земаља Југославије пасивно посматрале стање ствари или се с њиме помириле. Једне на тај начин што су одмах отворено пришле окупатору, друге што су прво одбијале и саму помисао на какову борбу противу окупатора, да би затим, у току развоја народно-ослободилачке борбе, отишли директно у издају. Став већине људи из вођства ових странака: „још није време за борбу против окупатора”, убрзо се претворио у став: „већ је време за борбу у корист окупатора против побуњеног народа”;
да се велики део официра, нарочито виших, ставио у разним формама на расположење окупатору у његовој борби против свих народа Југославије;
да се скоро сав општински и државни апарат бивше Југославије, који је кроз низ година био издајнички припреман и оспособљаван за то ставио у службу фашистичких окупатора и постао њиховим послушним оруђем за уништење народа;
да је једино Комунистичка Партија Југославије остала верна народу и његовој слободи, те да је одмах позвала све народе, све политичке странке осим отворено издајничке, све поштене и родољубиве људе у заједничку оружану борбу против окупатора;
да су се на овај позив одушевљено одазвале широке масе свих народа Југославије дижући народни устанак, сви поштени и родољубиви људе, организујући герилске, партизанске одреде, а да су се на овај позив оглушила скоро сва бивша вођства политичких странака;
да су сви народи Југославије у оружаној борби против окупатора и њихових слугу дали најузвишенији пример шта могу учинити голоруки народи против далеко надмоћнијег освајача, само кад су вољни да се боре за своју част, слободу и независност;
да су у тој борби поднели и подносе огромне жртве уверени да неће бити узалудне;
да је у пламену народног устанка, који је захватио све народе и све земље Југославије, остварено борбено јединство свих родољубивих снага наших народа, без обзира на бивше грађанске политичке странке и у директној борби с њиховим бившим вођствима, од којих је већина, у разним облицима, прешла на страну окупатора.
Констатујући ово и одајући славу и пошту сенима хиљада палих народних хероја и милионским народним жртвама фашистичког терора скупштина претставника свих народа Југославије доноси следећу
резолуцију
1. Благодарећи јединству свих искрених родољуба у Југославији, које се исковало у осамнаестомесечној оружаној борби против фашистичких окупатора и свих њихових слугу и помагача, првобитни мали партизански одреди који су ту борбу повели голим шакама, израсли су у моћну и непобедиву Народно-ослободилачку војску. Њезине пролетерске и партизанске ударне бригаде и одреди прославили су се под храбрим и мудрим руководством Врховног штаба и команданта Народно-ослободилачке Војске и Партизанских Одреда Југославије, друга Тита, и захваљујући све јачем разбуктавању народног устанка и све већем приливу народних маса у редове Народно-ослободилачке војске, ових дана прерасли су и организовали се у дивизије и корпусе, пред којима се отварају нове, широке перспективе великих и одлучних победа.
Наша славом овенчана Народно-ослободилачка Војска јуначки је одолела свим досадашњим офанзивама непријатеља и његовим подмуклим сплеткама, она се својим победама издигла до чиниоца од међународног значаја. Сви народи Југославије показују на делу, што и ми овде, као њихови претставници јавно утврђујемо, да признају и помажу ту војску као једини израз и оруђе њихове свете ослободилачке борбе, као једину здраву и једину стварно народну снагу, способну да ту борбу дотера до победничког краја, док су се пред очима целог света распршиле у дим све лажи протуране у страној јавности о тобожној борби против окупатора коју „води” издајник министар Дража Михаиловић.
2. Херојска одбрана Кавказа и Стаљинграда, под најтежим условима, као и прошле зиме славна одбрана Москве и Лењинграда, не само да одушевљавају наше народе, него су за њих и последње јамство скоре коначне победе слободољубивих народа над барбарским фашизмом. Поробљени словенски народи могу ведро гледати у своју блиску слободну будућност, јер на челу борбе за њихово ослобођење стоји моћни Совјетски Савез с његовом непобедивом Црвеном Армијом под руководством генијалног Стаљина. Операције савезничке британске и америчке војске у Африци такође значе знатан допринос бржем распадању италијанско-њемачке коалиције.
Своју огромну и неограничену љубав према великом заштитнику словенских и свих поробљених народа, према Совјетском Савезу, народи Југославије показали су и показују читавом својом непрекидном борбом против фашиста и свима манифестацијама свога расположења.
Народи Југославије и њихова Народно-ослободилачка Војска с радошћу поздрављају победничке напоре америчких и британских трупа и борбених Француза у Африци, гледајући у тим великим демократским народима своје савезнике у борби за уништење фашистичке куге.
3. Скупштина поздравља историску ноту Совјетске Владе од 14. септембра ове год. о одговорности хитлеровских освајача и њихових помагача за злочине које су извршили у окупираним државама Европе. С највећим поносом примили су народи Југославије оно велико признање које је у тој ноти учињено њиховој народно-ослободилачкој партизанској борби. Народни претставници окупљени на овој скупштини изјављују да ће и даље улагати све напоре у тој борби, свесни речи те ноте које кажу да је ван сваке сумње да ће успешни развитак те славне партизанске борбе бити један од најважнијих услова коначног слома општег непријатеља и да ће он приближити час одмазде. Они изјављују да ће свестраним прикупљањем података о злочинима окупатора и њихових помагача и откривањем злочинаца помоћи народно-ослободилачку војску да јој не умакне ни један злочинац и да ниједна невина народна жртва не остане неосвећена.
Али скупштина сматра за своју дужност према невиним жртвама да пред целим светом изјави; да су зверства која су починили и данас чине над Србима, Хрватима и Муслиманима четници Драже Михаиловића не мање масовна и свирепа од зверстава окупатора и усташа и да Југославенска избегличка влада носи пуну одговорност за те злочине за које она просипа одликовања злочинцима; да према томе она није имала моралног права да поред влада других поробљених држава потписује апел Совјетској Влади о питању одговорности за злочине окупатора и његових помагача. Њен министар војске Дража Михаиловић спада поред фашистичких окупатора, поред Павелића, Љотића, Недића, Пећанца такође на оптуженичку клупу за злочине извршене над народима Југославије.
4. Јединство народа Југославије у народно-ослободилачком рату обухватило је најшире масе свих народа Југославије, све праве и искрене родољубе без разлике народности, вере и партиско-политичке припадности, све друштвене слојеве, људе и жене, све праве и искрене родољубе без обзира на различите форме које је оно добило у различитим земљама и покрајинама. Најузвишенији израз тога јединства јесте Народно-ослободилачка Војска, у чијим се редовима боре раме уз раме родољуби свих народа Југославије, свих вера и различитих партијских опредељења.
У Словеначкој је остварена Освободилна Фронта као опште народно тело обухватајући све друштвене слојеве, све политичке партије, струје и организације у словеначком народу, комунисте, хришћанске социјалисте, кметијце, социјал-демократе, соколе и друге демократске и родољубиве елементе, осим мале шаке издајничке беле гарде која служи окупатору. У Хрватској је такође остварена Народно-ослободилачка фронта која је привукла у своје редове све што је поштено и истински родољубиво у хрватском народу, у редовима радника, сељака, народне интелигенције и у редовима Хрватске Сељачке Стране, упркос издајничком или кукавичком држању већег дела врхова ХСС и опортунистичке политике „чекања” и трпљења Др. Влатка Мачека. У Србији, привремени војнички успеси окупатора, који су дошли као последица издаје Недића и Драже Михаиловића, нису могли разбити јединство српског народа, исковано у огњу народног устанка. У свим земљама где живи српски народ, разбијачи јединства народа, издајнички четници, изгубили су сваки морални и политички ослонац и држе се само уз помоћ окупатора и страховитим терором. Црногорски народ, који се листом био дигао на оружје против окупатора и овога довео до тога да већ мора напустити Црну Гору, подлегао је једним делом издајничкој пропаганди четничких вођа као што су Бајо Станишић, Блажо Ђукановић и Крсто Поповић, који су помоћу окупатора привремено пореметили јединство црногорског народа и омогућили окупатору да поново угњетава црногорски народ који је тешким жртвама био ослободио читаву Црну Гору. Али та је издаја данас позната црногорском народу и он се већ поново диже да свргне окупаторски јарам и четничко харање по Црној Гори. Слично и у Херцеговини где су четничке вође, помогнуте оружаном снагом талијанског окупатора, привремено успели да разбију јединство народа који је у устанку већ био постигао велике успехе, и где сада народни устанак поново оживљава. У Босни народни устанак упркос свима напорима Павелића, Недића и Драже Михаиловића, Немаца и Италијана, упркос издајничким споразумима четничких официра и војвода са окупаторима и Павелићем није никада малаксао него је забележио највеће успехе. Успеси Народно-ослободилачке Војске у правцу Западне Босне силно су помогли масовно разбуктавање народног устанка у Далмацији.
5. У свим земљама Југославије од самог почетка оружане ослободилачке борбе ницали су на ослобођеној као и на неослобођеној територији народно-ослободилачки одбори као нужни органи јединства позадине и фронта, као од самог народа створена тела која су окупљала народ у његовим напорима да помогне своје јуначке борце, који су уједињавали становништво у народно-ослободилачкој борби. Они су нужним развитком постали органима народно-демократске власти и потврдили се као израз јединствене народне воље за ослобођење испод јарма фашизма. На пространој ослобођеној територији нема села без народно-ослободилачког одбора спојених у општинским и среским својим телима. Многобројни Народно-ослободилачки одбори раде илегално под најтежим условима у још неослобођеним деловима земље. Они су главно оруђе јединства народа у ослободилачкој борби, јединства позадине и фронта, које је било и остаје услов и залога коначне победе над крвавим окупаторима и њиховим усташким и четничким слугама. Преко њих, као и преко женских и омладинских антифашистичких организација остварују се надчовечански напори народних маса у позадини.
6. Ослободилачки праведни рат народа Југославије, оружани устанак народа силно се разбуктао и проширио ове јесени и неодољиво руши пред собом све препреке. Ничу као из земље нове чете и батаљони који се брзо претварају у бригаде и дивизије. Силан талас антифашистичке борбе све се више и више шири. Свуда народне масе увиђају да је Народно-ослободилачка Војска једини њихов борац, заштитник и осветник. Изгладњавани и малтретирани хрватски домобрани предају се Народно-ослободилачкој Војсци у масама која их враћа кућама јер у њима гледа своју браћу којима је оружје силом гурнуто у руке. Све дубље продире у масе војника па и официра домобрана свест о издајничкој зликовачкој страховлади усташа који су бацили хрватски народ у ропство и нанели му највећу љагу у његовој историји. Али под утицајем снажних удараца наше херојске војске против четничких банди и њихових господара, распадају се те творевине издаје и реакције и многи заведени сељаци, које су издајнички официри увукли у братоубилачку борбу уместо у борбу против окупатора, предају се и одричу даљег слушања својих издајничких вођа. И у крајевима где су те издајничке вође успели да заведу народ обећавајући му мир и сигурност живота и имовине на бази сарадње са окупаторима и усташама, народ је отворио очи јер је постао жртва зверских масовних покоља од стране усташа, четника и окупатора. Народ је крваво платио у таквим крајевима своју наивну веру у споразум четника са усташама и окупаторима, и тај се споразум на делу показао као споразум за масовно убијање Хрвата и Муслимана од стране четника, а Срба од стране усташа, но на многим местима покоље врше сви ти зликовци заједно и над Србима и над Хрватима и над Муслиманима. Скупштина због тога јавно улаже протест против поступка избегличке југословенске владе која расипа одликовања баш на најгоре злочинце и издајице и обмањује светску јавност како борбу против окупатора у Југославији води њен министар Дража Михаиловић. У томе погледу, као и у погледу одбране пред светском демократском јавношћу части оних храбрих и поштених југословенских официра који нису издали народ у његовој ослободилачкој борби, већ се од првог дана боре у партизанским редовима, а многи су и своје животе поставили на олтар народне слободе, Скупштина у потпуности хвата и потписује све изјаве које је о томе дао Врховни штаб Народно-ослободилачке Војске.
7. Огромни размах народно-ослободилачке борбе, високи ступањ на који се испела наша борба, многобројни и све сложенији задаци који се на том ступњу борбе намећу свима нама, захтева стварање једног тела које ће још више и боље уједињавати велике народне напоре за коначну победу. Због тога претставници из свију земаља Југославије, окупљени у слободном Бихаћу одлучују да се конституишу у Антифашистичко Веће Народног Ослобођења Југославије као највиши политички израз створеног чврстог јединства народа Југославије, израз њихове несаломљиве воље за победу над окупаторима и свима њиховим слугама и помагачима, као тело које ће још више развити и ујединити напоре народно-ослободилачких одбора и свих других народних масовних антифашистичких организација у ослобођеним и у још неослобођеним деловима наше земље.
8. У Антифашистичком Већу Народног Ослобођења окупљени су претставници свих народности, вера и антифашистичких политичких партија и група, који су се на делу показали верни и одани народу, који су издржали сва искушења тешке борбе за народно ослобођење. Антифашистичко Веће Народног Ослобођења и из његове средине изабрани Извршни Одбор стајаће — поред Врховног Штаба Народно-ослободилачке Војске и Партизанских Одреда Југославије као врховног војничког руководиоца народно-ослободилачке борбе — на челу те борбе као њеног политичко претставништво.
9. Основни задатак Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије биће даље развијање јединствености напора свих народа Југославије за извојевање коначног ослобођења за све њих и за стварање услова за пуну њихову слободу и равноправност у ослобођеној братској заједници, коју нико неће моћи разорити јер ће се исковати у огњу заједничке борбе. У том циљу Антифашистичко Веће Народног Ослобођења трудиће се да још више развије и учврсти већ остварено јединство позадине и фронта, да Народно-ослободилачка Војска и партизански одреди буду достојно снабдевени. Веће ће се трудити да развије и учврсти народно-ослободилачке одборе и помогне све остале народне масовне антифашистичке организације, да обезбеди што ужи контакт између народа и народно-ослободилачких одбора, да учврсти личну и имовну сигурност, да подигне просветни ниво становништва, да организује социјално старање и здравствену службу, једном речи Веће ће уложити сав труд да у овим тешким данима ослободилачког рата, када све нас очекују највећи напори, организује што је могуће боље нашу позадину за успешну борбу против фашистичких освајача и тиме допринесе коначној побједи наше праведне ствари.
10. Антифашистичко Веће Народног Ослобођења Југославије изабраће из своје средине Извршни Одбор с претседником, и три потпретседника и упутиће са овог заседања свој проглас народима Југославије и њиховим храбрим борцима.
11. За војничко вођење народно-ослободилачког рата народа Југославије Антифашистичко Веће Народног Ослобођења изражава своје пуно и неограничено признање, захвалност и поверење Врховном штабу Н.О.В. и П.О.Ј. и врховном команданту другу Титу, заклињући се да ће будно чувати интересе народно-ослободилачке борбе и да ће све своје напоре усмерити на постизање оног узвишеног циља за који се наша славна Народно-ослободилачка Војска с тако беспримерним јунаштвом бори.
У Бихаћу
дана 27. новембра 1942 године.
Декларација Другог заседања Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (Јајце, 29. новембар 1943)
У току две и по године непрекидне народно-ослободилачке борбе противу окупатора и његових помагача, народи Југославије постигли су крупне и одлучујуће успехе, како у унутрашње-политичком, тако и у спољно-политичком погледу. После сваког непријатељског покушаја да разбије нашу Народно ослободилачку војску, наша се војна сила повећавала, изнутра учвршћивала и војно-стручно подизала. Што се непријатељ више трудио да угуши ослободилачки покрет наших народа, то су се чвршће народне масе збијале у том покрету око Врховног штаба и прослављеног народног вође друга Тита, око Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије и око националних политичких представника појединих народа Југославије. Стално се повећавала наша ослобођена територија, расле су наше материјалне резерве и повећавали извори за снабдевање за нашу Народно-ослободилачку војску и становништво.
Упоредо са тим развијали су се органи народне власти и разни привредни и управни органи у служби те власти.
Признање крупних успеха наше народно-ослободилачке борбе у иностранству с једне стране, а с друге стране потпуно разоткривање издајничке улоге избегличке југословенске »владе« поставили су пред руководеће органе нашег Народно-ослободилачког покрета потпуно нове задатке. Настала је потреба да се сви ти успеси систематски учврсте и искористе за даље успешно вођење наше народно-ослободилачке борбе.
У вези с тим чињеницама Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, на свом Другом заседању одржаном 29. новембра 1943. године
КОНСТАТУЈЕ
I
1. Две и по године наше народно-ослободилачке борбе доказале су читавом свету да су народне масе Југославије одлучно кренуле путем оружаног отпора против окупатора, путем који је нашим народима показала Комунистичка партија Југославије и којима су заједно са њом ишле све истинске родољубиве снаге и политичке групе наших народа. Огромна већина народних маса Југославије сврстала се у народно-ослободилачке редове и активно подупрла своју Народно-ослободилачку војску. Заједно са тим масама активно су учествовали у народно-ослободилачком покрету и његовим органима сви родољубиви поштени функционери из свих политичких партија и група и домољубивих организација. Све то подједнако вреди за све народе Југославије. Својом активношћу у Народноослободилачком покрету народне масе Југославије су отворено и гласно изразиле свој протест против издајника, реакционара и шпекуланата у земљи и иностранству, који су се насиљем и преваром држали на власти у старој Југославији, па сада поново покушавају — опирући се на најреакционарније кругове — да се дочепају власти помоћу издаје, преваре и шпекулације. Али сви ти покушаји не могу сакрити чињеницу, да је у току народно-ослободилачке борбе створен потпуно нов однос политичких снага у нашој земљи, те да мора такође и у њеној управи и државном воћству тај нови однос и снага бити на одговарајући начин изражен.
2. Један од највећих извора снага наше народно-ослободилачке борбе јесте чињеница, да су јединствени Народно-ослободилачки покрет народа Југославије и његова Народно-ослободилачка војска израсли из ослободилачких покрета свих наших народа. Народима Југославије за њихову борбу против окупатора нису били потребни претходни споразуми о равноправности итд. Они су се латили оружја, почели ослобађати своју земљу и тиме себи не само стекли, него и осигурали право на самоодређење, укључујући право на отцепљење или уједињење с другим народима. Све снаге које учествују у Народно-ослободилачком покрету од првог дана признају нашим народима сва та права. И баш због тога, народи Југославије још су се тешње повезали у заједничкој борби. Кроз две и по године херојске борбе против окупатора и његових помагача у народним масама Југославије скршени су остаци великосрпске хегемонистичке политике, разбијени су покушаји да се у наше народе убаци међусобна мржња и неслога, а истовремено су поражени и остаци реакционарног сепаратизма. Тиме су створени не само материјални општеполитички него и сви морални услови за стварање будуће братске, демократске, федеративне заједнице наших народа, нове Југославије, изграђене на равноправности њених народа. И због тога, управо данас, када стоје пред коначним истеривањем окупатора из своје земље, народи Југославије оправдано захтевају да се успостави такво државно воћство, које ће и по свом саставу и по свом програму бити јемство да ће свим народима Југославије у федеративној Југославији бити и стварно осигурана истинска равноправност.
3. Успеси наше народно-ослободилачке борбе пронели су славу наших народа по читавом свету, разбили су лажне претставе које су посејали непријатељи наших народа и снажно учврстили међународне политичке позиције Југославије и њених народа. Велики удео наших народа у општој борби против фашистичких освајача данас је већ признат од свих снага антихитлеровског блока. Али то није довољно. Народи Југославије с правом траже од Савезника и свих својих пријатеља да буде призната не само њихова борба против окупатора, него и њихова слободна демократска воља. Народи Југославије с правом траже да буде укинута потпора која се у иностранству донекле још даје издајничкој, избегличкој југословенској »влади« и клики око ње. У исто време народи Југославије с правом захтевају да органи њихове народне власти, изникли из досадашње борбе, буду у иностранству признати и поштовани.
4. Док су народи Југославије две и по године својом крвљу натапали тло своје домовине, да би је ослободили од мрског освајача, реакционарна избегличка клика у иностранству, која се назива »југословенском владом«, урадила је све што је могла да би истргла оружје из руку наших народа. Лажима и клеветама заваравала је иностранство, покушавала да скрије праву вољу народа Југославије, покушавала да спречи сваку помоћ слободољубивих земаља нашим народима. Лажима и клеветама покушавала је да скрене наше народе са пута борбеног јединства, братске сарадње и слоге, са пута стварања нове, братске, њихове заједнице. Помоћу својих агената, а у првом реду Драже Михаиловића, та је влада систематски организовала братоубилачки рат у свим земљама Југославије у исто време док је клеветнички за то бацала одговорност на народноослободилачки покрет. Она носи сву одговорност за покоље и злочине које су вршили и још врше четничке банде, које службено носе име »Југословенска војска у отаџбини«. У исто време је радила на томе да завади народе Југославије, да их нахушка на међусобно клање. У том издајничком послу такозвана војска те »владе« — четници Михаиловића — на живот и смрт се повезала са окупаторима и постала најјаче упориште фашистичких освајача у борби против наших народа. Та »влада« била је у процесу сталног распадања. У садашњем њеном саставу остали су најзагрижљивији великосрпски елементи на челу са Дражом Михаиловићем и Петром Живковићем, иако он формално није члан владе. То је влада отвореног братоубилачког рата и шовинистичког терора, влада службе фашистичким окупаторима, влада изразито антидемократска, која свесно ради на разбијању и цепању Југославије. Због тога народи Југославије са правом постављају захтев да се таквој југословенској »влади« у иностранству и формално одузме право да их претставља.
5. Управо са владом носи одговорност за издајничку политику, уперену против основних интереса народа Југославије, и реакционарна противнародна монархистичка клика. У име краља Петра и монархије, великосрпске и друге реакционарне клике организовале су и вршиле најподлије злочине против властитих народа. Краљ Петар је кроз две и по године залагао сав свој ауторитет да би подупро издајнички злочиначки рад издајника. Десио се јединствен пример издајства у историји: краљ је врховни командант издајничких четничких банди Михаиловића, које су саставни део окупаторске војске са којом се наши народи бију на живот и смрт. Пошто су пропали сви противнародни потхвати реакционарних издајничких елемената, краљ и монархија остали су последње уточиште, центар свих противнародних снага. Под заставом краља и монархије врше се најгнуснија издајства и најстрашнији злочини против наших народа. Потребно је, према томе, што народи Југославије траже, да се и у погледу краља и монархије предузму мере које одговарају њиховом односу према народно-ослободилачкој борби.
II
Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, у име свих народа Југославије, које оно претставља као њихово врховно законодавно претставничко тело, изражава топла осећања пријатељства, која народи Југославије гаје према народима Савеза Совјетских Социјалистичких Република, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, као и осећања дивљења и признања за херојску борбу и славне победе Црвене армије на источном бојишту и савезничких сувоземних, поморских, ваздухопловних снага, над фашистичким освајачем.
Народи Југославије цене све знакове који показују да се у савезничким земљама данас све правилније оцењује борба, коју наши народи воде две године и улога која јој припада у заједничкој борби слободољубивих народа против фашистичке куге.
Народи Југославије прихватили су са захвалношћу прву помоћ у ратном материјалу, опреми и храни, која им је указана од стране савезника. Они са радошћу поздрављају успостављање директних веза између Главног штаба савезничких оружаних снага Средњег Истока и Врховног штаба НОВ и ПОЈ, које су омогућиле почетак братске војничке сарадње између снага Народно-ослободилачке војске и савезничких оружаних снага.
Народи Југославије са радошћу прихватају и поздрављају одлуке Московске конференције претставника влада СССР-а, Велике Британије и САД, које свим народима осигуравају право да сами по слободно израженој вољи реше питање свог унутрашњег државног уређења. Те одлуке од највеће су важности за народе Југославије, који су својом упорном ослободилачком борбом показали своју вољу и спремност да своју заједничку домовину сами изграде на новим темељима истинске демократије и равноправности народа.
Народи Југославије ће продужити и још више појачати своју борбу за коначну и пуну победу над фашистичким освајачима и одговориће својој дужности, коју осећају према заједничкој ствари за коју се боре сви слободољубиви народи света. Зато они очекују да ће њихови напори и прилог који они својом борбом и жртвама дају тој заједничкој ствари бити до краја правилно цењени, те да ће савезничке владе у интересу заједничке ствари својим даљим одлукама олакшати народима Југославије да до краја испуне велику дужност коју су на себе драговољно преузели.
III
С обзиром на све те чињенице, Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, као највише и једино право претставништво воље свих народа Југославије.
ОДЛУЧУЈЕ
1. да се Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије конституише у врховно законодавно и извршно претставничко тело Југославије, као врховни претставник суверенитета народа и државе Југославије као целине, и да се успостави Национални комитет ослобођења Југославије као орган, са свим обележјима народне владе, преко којега ће Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије остваривати своју извршну функцију.
2. да се издајничкој, југословенској избегличкој »влади« одузму сва права законите владе Југославије, напосе да претставља народе Југославије ма где и ма пред ким;
3. да се прегледају сви међународни уговори и обавезе које су у иностранству у име Југославије склопиле избегличке »владе«, у циљу њиховог поништења или поновног склапања, односно одобрења и да се не признају међународни уговори и обавезе које би убудуће у иностранству евентуално склопила избегличка такозвана »влада«.
4. да се Југославија изгради на демократском федеративном принципу као државна заједница равноправних народа;
5. да се сви ти закључци формулишу у посебним одлукама АВНОЈ-а.
Одлука Другог заседања Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије о изградњи Југославије на федеративном принципу (Јајце, 29. новембар 1943)
Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије
Број одлуке 3
На основу права сваког народа на самоодређење, укључујући право на отцепљење или на једињење са другим народима, и у складу са истинском вољом свих народа Југославије, осведоченом у току трогодишње заједничке народно-ослободилачке борбе која је сковала нераздруживо братство народа Југославије, Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије доноси следећу
Одлуку:
- Народи Југославије никада нису признали и не признају раскомадање Југославије са стране фашистичких империјалиста и доказали су у заједничкој оружаној борби своју чврсту вољу да остану и даље уједињени у Југославији.
- Да би се остварио принцип суверености народа Југославије, да би Југославија претстављала истинску домовину свих својих народа и да никад више не би постала домен било које хегемонистичке клике, Југославија се изграђује и изградиће се на федеративном принципу, који ће обезбедити пуну равноправност Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца, односно народа Србије, Хрватске, Словеначке, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
- У складу са таквом федеративном изградњом Југославије, која се темељи на најпунијим демократским принципима, јесте чињеница да већ сада, у време народно-ослободилачког рата, основне органе народне власти код појединих народа Југославије и претстављају народно-ослободилачки одбори и земаљска антифашистичка већа народног ослобођења (Главни народно-ослободилачки одбор Србије, Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Хрватске, Словенски народно-ослободилачки одбор, Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Босне и Херцеговине, Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Црне Горе и Боке, Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака, иницијативни органи за Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Македоније), и да је Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије врховно законодавно и извршно претставничко тело народа Југославије и врховни претставник суверенитета народа и државе Југославије као целине.
- Националним мањинама у Југославији обезбедиће се сва национална права.
- Ова одлука одмах ступа на снагу.
Дне 29 новембра 1943,
у Јајцу